Postovi
Ujednačavanje
Okej je ponekad i razočarati se u sebe. U stvari, kad malo bolje razmislim, okej je kad sam sebe iznenadiš. A ta iznenađenja su i pozitivna i negativna. Npr. iznenađujem se kolika sam kukavica, a opet iznenađenje mi je i što može da mi bude prijatno u društvu sa ljudima za koje to baš i nisam mislio da je moguće. Ipak, dešava se.
Život lomi znanje, jer je znanje nešto po definiciji statično, a život se stalno menja. Mi znanjem pokušavamo da obuhvatimo život a hvatamo samo deliće jer je mreža puna rupa. Mislim da život može samo da se primi u sopstvo. Ljudi kojima se to desi uglavnom ućute. Ne mogu da izraze nešto što se ne može izraziti na taj način.
Provaljujem da mi je muka od objašnjavanja. Ljudi te ionako ne slušaju, čast retkim izuzecima. Provalio sam da u poslednje vreme suzbijam taj nagon uspešnije nego inače. Nema svrhe. Opet nekad primalno nadvlada. Rekoše mi da sam kao hepo kocka. Zapamtiću to - jer je tačno.
Ophrvalo me neko čudesno osećanje koje je na pola puta između tišine i zbunjenosti da ne kažem očaja. Osećam se stoički. Kao da mi je neka sila zavezala jezik. Nalazim se u sred nečega i ne mogu da se izrazim dok za to ne dođe vreme.
Ipak mogu da kažem da sam strpljiv i čekaću, jer znam da će taj dan doći i sunce neće biti zubato. Već će grejati.
To se ne može reći za političku scenu. Tu nema grejanja. Za razliku od nekih mojih prijatelja, ne kajem se što sam glasao za Tadića. To se tad činilo kao racionalna odluka. Naravno, ne pada mi na pamet da glasam za bledu kopiju DOS-a.
U stvari neću glasati ni za koga, prvi put posle predsedničkih izbora 2002. Prethodna dva puta sam na parlamentarnim izborima glasao za Koštunicu (a ne za njegovu stranku), najkulturnijeg i najpoštenijeg političara na našoj političkoj sceni. Sada bih želeo da ga vidim u opoziciji, previše ljudi ga mrzi, i to baš ono ludački mrzi. Mnogi među njima će ga za godinu dana praviti od blata.
Jer vidim samo gore od onoga što već imamo. S jedne strane, nekritičko prihvatanje svega zapadnog i sa druge naivno i vulgarno nazovi-patriotsko busanje u grudi. Kad se radi o lovi, maltene su svi kao jedan. Kada treba da se vređa, takođe. Ne pripadam nijednoj od te dve struje. Izbor koji se nameće je lažan. Zato ću ga preskočiti. Na kraju krajeva, svi su oni jedna stranka.
Posle 17. februara me baš briga šta misli Evropska Unija i SAD, oni i onako već dve decenije ne misle ništa dobro o mojoj zemlji. Tako da je svejedno.
I nije me sramota da kažem da je Kosovo Srbija. Jer, zaista tako mislim. Baš je neprijatno kada se nađeš u situaciji da moraš taktički da prećutiš neke budalaštine iz gore opisanih razloga. Bez veze je i kad se razočaraš u nekoga zato što ima različite političke stavove, a do tada ti je bio super.
Zato ljudi i izbegavaju da pričaju, misle i dele među sobom. Zato i postaju lažljivi i oprezni. Osim prividnog mira nemaju ništa od toga. To pogoduje šačici kojoj odgovaraju nepogode. Kada ih nema, onda ih stvore. Kapital je zver, ali plašljiva, a strah je moćno oružje u rukama tirana. Oni nam kroje kapu a knedla u grlu je sve veća.
"I see the world in a different light
Things no always black and white
Through all these years still, to this day
My hardened eyes see only shades of grey"
Obznanili nasdvoje u 1. travanj 2008 3:53:26
