Postovi
Up C Down C Left C Right C ABC + Start - Embers (Tap n Tin)
Eh, britansku postrok ekipu pominjasmo pre nekoliko meseci kada smo pričali o sindromu "postrok" scenarija, po kome bend-predmet obožavanja zahvaljujući debiju ne uspeva da na potonjim izdanjima zadrži iskazani kvalitet muziciranja i pada u mediokritetstvo. Srećom, to ovde nije slučaj.
Ekipa iz Gilingema (molim prisutne anglofile da razreše misteriju pravilnog izgovaranja imena ovog grada) digli su na noge globalnu instrumentalnu publiku u nastajanju 2005. albumom And The Battle Is Won, stajući tako u red tek nastalih kolosa propupelog žanra poput skupina Caspian i This Will Destroy You, da navedem dva najsličnija primera stvaranja kulta ni iz čega osim iz muzike. U međuvremenu, Caspian se nije obrukao, ali nije ni oduševio gledano sa ove distance, dok su This Will Destroy You poginuli a da nisu zaslužili orden na svom mlakom & zev-zev dugosvirajućem debiju, pa se iščekivalačka groznica preusmerila ka ovoj ekipi iz grofovije Kent, već viđenoj da preuzme torču osvetljavanja nepreglednog instrumentalnog mraka koji vlada muzičkim podzemljem diljem zemaljske kugle (hehe, al sam pretenciozan :)).
U ovoj priči, Velika Britanija, ili da se ne lažemo, Engleska se uvek trudila da igra ulogu koju je sama sebi namenila u svakoj sferi ljudskog delanja, a to je, naravski, uloga favorita. Ipak, utisak je da su Ostrvljani više dizali dževu nego što su zaista imali jače štihove u ponudi, što je klasično jasno po preslušavanju izdanja sastava Yndi Halda (zeeev), poznijih 65daysofstatic pa i Bossk (meni prilično dragih, nedavno se raspali, R.I.P.). Da se ne lažemo, donedavno su svi sekli vene na ove grupe, teško da ih danas neko sluša. Da ne budemo skroz nepravedni, kad nema halabuke, ima i pozitivnih primera... i još...
U promenjenoj geopolitičkoj strukturi planete, Engleska je još uvek pojam samo za svoje kolonije u Ujedinjenom Kraljevstvu, pa tako npr. Severni Irci, fantastični And So I Watch You From Afar nikad neće dobiti status i reklamu koja im apsolutno po kvalitetu pripada, ostajući tako poslastica za uži krug posvećenika.
No, Embers značajno popravljaju krvnu sliku instrumentalnih gibanja posrnule imperije, ne toliko invencijom (i o tome smo pisali), koliko egzekucijom. Teško je nabrojati šta su sve momci spakovali na ovo svoje čedo, i to prilično ukusno & umešno, poput prodavačice iz "Jasmina" u bliskom susretu sa ukrasnim papirom.
Strpljiva gradnja melodija "anđeoske" prirode, pomalo istočnjačkih motiva, znalačke produkcijske intervencije, akustični & neo-klasični pasaži , kao i kuljajuća kreščenda koja su opasno blizu post-metal uradaka, ali na spokojnoj distanci od njih, taman za širu publiku, čine od ove ploče dobru polaznu tačku za upoznavanje sa instrumentalnim rokom današnjice. Ovim albumom Englezi su istakli ozbiljnu kandidaturu za poziciju generičkog benda, onog sa kojim se svi ostali porede. Poslednji na tom mestu su pre neku godinu viđeni Explosions in the Sky, pa nemamo ništa protiv da britanska medijska mašinerija ponovo zalegne za opštu stvar, i bar malo za promenu, ne hvali smeće sa muzičke deponije koja se nekad zvala Ostrvska rok-scena.
Cascades video
Obznanili nasdvoje u 3. prosinac 2008 3:16:49
0 Comments: